Традиционално и модерно у српским часописима на почетку века (1895–1914): зборник радова
Слободанка Пековић и Весна Матовић
|
Издавач:Београд: Институт за књижевност и уметност; Нови Сад: Матица српска; Ознаке: |
Сажетак:
Зборник је посвећен расветљавању питања које је на почетку 20. века било од посебне важности за српску књижевност. Однос традиционалног и модерног одређивао је не само односе у уметности и култури, већ и у политици и свакодневном животу. У Зборнику је велика пажња посвећена компаративној анализи српских, хрватских и словеначких часописа, типологији кжижевних и других текстова, анализи уређивачке политике, питањима жанрова, појединим писцима, сарадницима часописа, историјском и културном контексту, питању југословенства, корелацији и рецепцији страних писаца и часописа, музици, позоришту, техничкој и ликовној опреми. Сви ови проблеми послужили су да се одреди мера традиционалног и модерног у часописима.
Књижевни часописи на почетку 20. века имали су еманципаторску и просветитељску улогу, с једне стране поштовали су традицију али као културно и национално наслеђе, док су са друге стране тежили модерним узорима западне Европе. Ова два принципа су се преплитала тако да се у књижевности разлика између њих није најоштрије разазнавала. И традиционални и модерни обрасци употребљавали су се упоредо. Модерна и њен литерарни образац били су у супротности са стваралаштвом реалиста, и према ономе што је прокламовала и остварила била је нова и јака књижевна формација. Али, у истом времену овај модел је био означен и као декадентан. Тако је модерна била у двојакој позицији, да буде приказана као авангардна и превратничка, али и као декадентна, тамна и ретардирајућа. У часописима, стари и млади – модерни и традиционални заједнички су у часописима образовали културну и књижевну климу.
Кључне речи:
модерна, периодика, уређивачка политика, традиционално, модерно, култура, жанр
