Српска књижевна периодика 1768–1941: попис и други прилози
Витошевић, Драгиша: Вуковић, Ђорђије: Голубовић, Видосава: Ђурић, Силвија: Костић, Станка: Матицки, Миодраг: Петров, Александар: Тешић, Гојко
|
Издавач:Београд: Институт за књижевност и уметност; Ознаке: |
Сажетак:
Библиографија са пратећим студијама Српска књижевна периодика 1768–1941. Попис српских књижевних часописа и других периодичних публикација са књижевним прилозима од 1768. до 1941. године резултат је тимског рада сарадника на пројекту „Историја српске књижевне периодике“ – Драгише Витошевића, Ђорђије Вуковића, Видосаве Голубовић, Силвије Ђурић, Станке Костић, Миодрага Матицког, Александра Петрова, Гојка Тешића, и објављена је у Институту за књижевнст и уметност 1984. године. Ово дело је сачињено као помоћно средство за израду шестотомне „Историје српске књижевне периодике“ на истоименом пројекту Института за књижевност и уметност, а обухваћена је само она периодичка грађа која је имала карактер и улогу књижевног часописа и која је садржавала књижевне прилоге. Библиографски записи о периодичној грађи организовани су према хронолошком принципу, при чему се као граничне године узимају година покретања и година гашења периодика. Библиографија броји 1336 јединица, а корпус периодичке грађе обухвата публикације од 1768. године, као године покретања првог српског часописа ‒ Орфелиновог Славеносербског магазина – до 1941. године, као године почетка Другог светског рата и године којом је требала да се заврши првобитно планирана „Историја српске књижевне периодике“, како је формулисано у програмском тексту Пројекта објављеном у оквиру Елабората.
По завршетку библиографског дела публикације, објављене су три кратке студије о принципима проучавања периодичке грађе, као и о грађи годишње периодике 18. и 19. века, која према структурним и тематским одликама чини одељак за себе, те ју је било потребно систематизовати изван основног библиографског пописа часописа и новина. У краткој студији „Алманаси и календари“ М. Матицки је дао попис и опис ове грађе, а која ће у свом развијеном облику бити представљена две године касније његовој у опсежној Библиографији српских алманаха и календара. У Упитнику који су написали Д. Витошевић и Ђ. Вуковић кроз низ питања систематизована су основна теоријска начела и методолошки приступ проучавања књижевне периодике, док се у наредном тексту Ђ. Вуковића За једну историју књижевне периодике ова начела даље развијају у предложеним научноистраживачким оквирима пројекта „Историја српске књижевне периодике“.
Кључне речи:
библиографија, часопис, новине, календар, алманах, културни додатак, књижевни прилог
