Час описа часописа VI, Жанрови у српској шаљивој периодици (1830-1918)
Жарко Рошуљ
|
Издавач:Институт за књижевност и уметност; Ознаке:ISBN 978-86-7946-128-5 |
Сажетак:
„Ова књига садржи радове о најпопуларнијим жанровима у српској шаљивој периодици (1830-1918). Определили смо се за два жанра од којих је први ´писани´, а други ´ликовни´. Од писаних жанрова изабран је ‒ афоризам, а од ликовних ‒ карикатура. Несумњиво ти жанрови спадају међу најприсутније у шаљивој периодици. Налазимо их већ у првом српском шаљивом календару 1830, али и у сатиричном листу на крају 1918. године. Оба поменута жанра освојила су српску публику и по свему судећи била омиљена у нашим сатиричним издањима у XIX и у прве две деценије XX века. О томе најбоље казује податак да је у поменутом периоду готово исти број сатиричних издања објављивао афоризме и карикатуре. Афоризме је штампало 69 листова и 5 календара, а карикатуре 66 листова и 7 календара. То је и разлог због којег смо одабрали из шаљиве периодике, баш та два жанра. (...) Не једном су, у то наведено доба, афоризми и карикатуре били повод строгих забрана сатиричних издања. Посебно зато што су јунаци афоризама и карикатура били српски владари: краљ Милан Обреновић и краљ Петар Карађорђевић. Највише су били забрањивани сатирични листови Геџа у XIX и Звоно у XX веку. Забране, а и затворске казне, изрицани су и због државника и политичара који су такође били ´јунаци´ афоризама и карикатура. Од политичара, највише афоризама и карикатура било је о Јовану Ристићу, Милутину Гарашанину и Николи Пашићу, мада је било и још других ´срећних жртава´, које овде не можемо помињати.“ (из „Уводне речи“ аутора)
Кључне речи:
афоризам, карикатура, жанр, српска шаљива периодика, Брана Ђ. Цветковић
