Književnost u funkciji 'prinude': časopis kao faktor preoblikovanja književnog teksta

Peković, Slobodanka

Književnost u funkciji 'prinude': časopis kao faktor preoblikovanja književnog teksta

Izdavač:

Beograd: Institut za književnost i umetnost;
2010

Oznake:


Sažetak:

Ukoliko bismo pošli od tvrdnje da su časopisi poseban književni oblik koji funkcioniše po određenim pravilima, onda bi logično bilo i očekivanje da svi tekstovi unutar jednog časopisa podležu pravilima i zahtevima koje diktiraju uslovi, vreme i mesto pojavljivanja časopisa, politička, istorijska, kulturna ili materijalna situacija. U nekim slučajevima prilozi zaista i doživljavaju određenu „deformaciju“ i prilagođavaju se zahtevima i uzusima časopisa, dok se u nekim drugim nikakva prinuda ne vrši nad njima pa oni formalno ostaju nepromenjeni i delovanje im je isto, kako u časopisnom kontekstu tako i mimo njega.

Moglo bi se takođe govoriti i o dve vrste „prinude“ koje često zajednički utiču na stvaranje tekstova u časopisima. Postoje spoljašnje i unutrašnje prinude. Spoljašnje prinude uglavnom zavise od drugih koji nas prisiljavaju da nešto uradimo. Njih ljudi, pa i pisci i urednici časopisa slede, ali neretko, takve prinude koje utiču na mišljenje i stvaranje, izazivaju otpor i pobunu. Druga vrsta „prinude“ je opasnija i otpornija; to su unutrašnje prinude kada sami sebe svesno prisiljavamo na neku vrstu mišljenja, ponašanja pa se i događa da urednici ili autori vrše samocenzuru i prinudu nad tekstom koji postaje pohvala vladarskoj porodici na primer, ili političkoj stranci, političaru, nekoj ideji ili ideologiji... Takva samocenzura manje se prepoznaje u fikcionalnim ostvarenjima, a najizrazitija je u polemikama, kritikama, pismima uredništvu ili pismima uredništva. Ista „prinuda“ postoji i u književnim prilozima, najčešće u časopisima koji su namenjeni jednoj vrsti publike, pa se tako prilozi u ženskim ili dečjim časopisima npr. oblikuju prema očekivanom interesu publike. Slično je i sa časopisima koji su namenjeni određenim profesijama, npr. pedagoškim, policijskim, pravnim i sl. U izvesnim periodima političke prinude ili potrebe da se formira određeno mišljenje ili zamišljene norme u stvaralaštvu, kritičari i polemičari zanemaruju književne norme i uzuse i svoj tekst pretvaraju u apologiju, pamflet, ideološki obračun, tj. prilagođavaju ga trenutnim potrebama.

Ključne reči:

periodika, uređivačka politika, cenzura, samocenzura, identitet, nacionalno, tradicionalno, moderno