Čas opisa časopisa VI, Žanrovi u srpskoj šaljivoj periodici (1830-1918)
Žarko Rošulj
|
Izdavač:Institut za književnost i umetnost; Oznake:ISBN 978-86-7946-128-5 |
Sažetak:
„Ova knjiga sadrži radove o najpopularnijim žanrovima u srpskoj šaljivoj periodici (1830-1918). Opredelili smo se za dva žanra od kojih je prvi ´pisani´, a drugi ´likovni´. Od pisanih žanrova izabran je ‒ aforizam, a od likovnih ‒ karikatura. Nesumnjivo ti žanrovi spadaju među najprisutnije u šaljivoj periodici. Nalazimo ih već u prvom srpskom šaljivom kalendaru 1830, ali i u satiričnom listu na kraju 1918. godine. Oba pomenuta žanra osvojila su srpsku publiku i po svemu sudeći bila omiljena u našim satiričnim izdanjima u XIX i u prve dve decenije XX veka. O tome najbolje kazuje podatak da je u pomenutom periodu gotovo isti broj satiričnih izdanja objavljivao aforizme i karikature. Aforizme je štampalo 69 listova i 5 kalendara, a karikature 66 listova i 7 kalendara. To je i razlog zbog kojeg smo odabrali iz šaljive periodike, baš ta dva žanra. (...) Ne jednom su, u to navedeno doba, aforizmi i karikature bili povod strogih zabrana satiričnih izdanja. Posebno zato što su junaci aforizama i karikatura bili srpski vladari: kralj Milan Obrenović i kralj Petar Karađorđević. Najviše su bili zabranjivani satirični listovi Gedža u XIX i Zvono u XX veku. Zabrane, a i zatvorske kazne, izricani su i zbog državnika i političara koji su takođe bili ´junaci´ aforizama i karikatura. Od političara, najviše aforizama i karikatura bilo je o Jovanu Ristiću, Milutinu Garašaninu i Nikoli Pašiću, mada je bilo i još drugih ´srećnih žrtava´, koje ovde ne možemo pominjati.“ (iz „Uvodne reči“ autora)
Ključne reči:
aforizam, karikatura, žanr, srpska šaljiva periodika, Brana Ð. Cvetković
