Avangardna Misao (Avangardne tendencije u časopisu 'Misao'
u vreme uređivanja Ranka Mladenovića, 1922–1923)
Barać, Stanislava
|
Izdavač:Beograd: Institut za književnost i umetnost; Oznake:УДК 050.488MISAO"1922/1923" |
Sažetak:
Časopis Misao, u vremenu u kom ga je uređivao Ranko Mladenović (1922–1923), pruža tek jedan od mogućih pogleda na književnost srpske avangarde, na njenu evoluciju odnosno evolutivne tokove, kao i na njene spoljašnje i unutrašnje pokretačke činioce. Iz perspektive ovog književno-socijalnog časopisa široke koncepcije može se, dakle, rekonstruisati jedna od slika srpske avangarde. Avangardne tendencije koje se u tom smislu izdvajaju mogu se formulisati kao 1) objedinjavanje evropskog kulturnog prostora, 2) ambivalenti status tradicije tj. paralelno uspostavljanje književnog kontinuiteta i diskontinuiteta, 3) kosmizam, 4) intuicionizam, 5) konstruktivizam, 6) primitivizam, 7) pozorišni ekspresionizam 8) prodor filmske umetnosti i 9) ekspanzija diskursa manifesta. Iako se na prvom mestu posmatraju kao umetničke tendencije, one su uočljive i u filozofskim, naučnim i drugim tekstovima. Zbog toga se u opisivanju izdvojenih pojava neizbežno ide ka uopštavajućim i totalizujućim kategorijama poput duha vremena i poetike kulture. Pojedinačne avangardne tendencije o kojima je ovde reč ukazuju se, dakle, kao izrazi još opštijih težnji: ka obnovi umetnosti i života, ka preispitivanju i prevrednovanju tradicionalnih vrednosti, ka drugačijem, alternativnom pogledu na svet.
Novi pogled na svet iskazivao se kako kroz kosmizam, bilo da se on javlja kao pesnička, naučna ili filozofska paradigma, tako i kroz intuicionizam. Dok kosmizam podrazumeva težnju ka sveobuhvatnosti i viđenje sveta i kosmosa kao jedinstvene celine u kojoj je sve sa svime u vezi, dotle intuicionizam, u skladu sa shvatanjem Anrija Bergsona, pored sintetičkog pristupa stvarnosti znači i odbacivanje logocentrizma i uvažavanje iracionalog u procesu saznanja sveta. Kao što kosmizam donosi novo shvatanje vremena i prostora, podjednako u nauci (u geometriji Lobačevskog i Minkovskog ili u Ajnštajnovoj teoriji relativiteta) i u umetnosti (u avangardnim projektima Pikasa, Hlebnjikova i Rastka Petrovića), tako i intuicionizam menja odnos prema ustaljenoj predstavi o vremenu koje se posmatralo i kvalifikovalo kategorijama prostora. Naime, u oba slučaja reč je o otkriću kontinuiranosti ovih najopštijih kategorija ljudskog mišljenja, pa se u fizici javlja nova konstrukcija prostorno-vremenskog kontinuuma, dok se u filozofiju uvodi pojam trajanja. Kosmizmu i intuicionizmu zajedničko je uključivanje subjektivnosti ili subjektivnog pogleda u do tada „objektivno“ viđenje sveta, zbog čega se gubi vera u apsolutni smisao, odnosno oblikuje se filozofski i naučni relativizam. Dati relativizam podriva i destabilizuje ključnu kategoriju devetnestovekovnog, pozitivističkog i realističkog shvatanja sveta – kategoriju istine. Promenjeni status istine i istinitosti koji podrazumeva da ona nije jedna i objektivno data već da postoji više istinâ kao i uglova posmatranja, stoji u osnovi još jedne avangardne tendencije – konstruktivizma. Umetnik i „ogoljava“ svoj postupak kako bi obznanio svoju svest o konstruisanosti znanja. Avangardne tendencije se, dakle, uzajamno prožimaju, pa se o distanciranju od evrocentrizma kroz okretanje kulturama Dalekog istoka u knjizi govori povodom kosmizma, zbog prihvatanja upanišadskog ili budističkog pogleda na svet, ali i povodom primitivizma zbog srodne težnje ka iskonskom doživljaju sveta i primarnom načinu saznanja. Konstruktivističke tendencije provlače se kroz razmatranja avangardnog pozorišta, ali svoj koren imaju i u „otkriću“ primitivnih naivnih umetnosti i njihovih formi. Sintetičnost filmske umetnosti i njena sposobnost da prikaže irealno opet su drugo ime za pojavu koju su njeni savremenici videli kao kvalitet intuitivnog.
Ključne reči:
avangarda, tradicija, časopis, Misao, Ranko Mladenović, kosmizam, intuicionizam, konstruktivizam, primitivizam, pozorišni ekspresionizam, film, manifest, poetika kulture
Knjigu možete preuzeti u digitalnoj biblioteci IKUM-a ovde (2.49M).
